011 219 59 03 | 060 424 27 32

Gojaznost je hronična bolest (stanje) koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje idealne telesne težine preko 10 % označava se kao gojaznost (do 10 % predgojaznost). Gojaznost se podjednako često javlja u svim životnim dobima. Kod dece je podjednako česta u oba pola, a kod odraslih je češća kod žena.

Multikauzalno oboljenje koje je posledica interakcije naslednih i faktora spoljašnje sredine :

  • nepravilno i neadekvatno konzumiranje hrane (prevelik unos hrane i stalno grickanje; 9.3 kalorija viška = 1g deponovane masti)
  • sedanteran način života – smanjena fizička aktivnost
  • starenje
  • žene u menopauzi

Gojaznost moze biti pridružena mnogim oboljenjima, kao što su : hipotireodizam, tumori hipofize i nabubrega, lezije hipotalamusa, sindrom PCO kod žena, lipodistrofija, bipolarni poremećaji i upotreba psihofarmaka.

Definicija gojaznosti se zasniva na proceni indeksa telesne mase (BMI, koji se izračuna na osnovu težine u kg i visine u m2):

  • Slabo uhranjeni <18.5kg/m2
  • Normalno uhranjeni 18.5-25kg/m2
  • Prekomerna uhranjenost 25-30kg/m2
  • Gojaznost I stepena 30-35kg/m2
  • Gojaznost II stepena 35-40kg/m2
  • Gojaznost III stepena >40kg/m2

Podela gojaznosti prema rasporedu masnog tkiva:

  • Ginoidni ili ženski tip (kruškast sa nagomilavanjem masnog tkiva oko karlice i butina)
  • Androidni ili muški (oblik jabuke sa nagomilavanjem masnog tkiva na ramenima, grudnom košu i trbuhu)

Gojaznost je često praćena drugim oboljenjima u čijoj etiologiji učestvuje:

  • Hipertenzija
  • Dislipidemija
  • Dijabetes mellitus tip 2
  • Sleep apnea
  • Osteoartritis
  • Sterilitet
  • Neke vrste karcinoma (kolorektalni, dojke)

Terapijske mere

  • umerena restrikcija kalorijskog unosa. Cilj je da se smanji telesna težina za 7-10% tokom prvih 6 -12 meseci. To znaci smanjenje unosa kalorija za 500-1000 kCal/24h.
  • umeren porast fizičke aktivnosti. Preporučuje se stalna intermitentna aerobna aktivnost najmanje 30 minuta dnevno.
  • promena navika u ishrani. Odnosi se na antiaterogenu dijetu sa unosom manje od 7% zasićenih masnih kiselina,1% transmasnih kiselina, 200mg holesterola dnevno, a ukupan unos masti da iznosi 25-35% ukupnog kalorijskog unosa. Zabranjuje se unos soli i prostih ugljenih hidrata (šećera). Preporučuje se povećan unos svežeg voća i povrća, ribe i integralnih žitarica.
  • barijatrijska hirurgija. Kao mera lečenja gojaznosti sve češće posle neuspeha u lečenju konvencionalnim metodama savetuje i barijatrijska hirurgija. Ipak , kao i svaka hirurška intervencija barijatrijska hirurgija nije bez rizika a potrebna je i dobra selekcija pacijenata.