Doba nastanka prirodne menopause (ANM) odredjeno je kompleksnom interakcijom genetskih i ne-genetskih faktora. Ne-genetski faktori odgovorni za raniju pojavu ANM su pothranjenost u detinjstvu, pusenje, i dr., a za kasniju pojavu ANM se okrivljuje gojaznost.
Genetski faktoi se okrivljuju za oko 50% varijacije doba pojave ANM. Formiranjem poligenog skora (PGS) ustanovljeno je da zene sa najvisim poligenim skorom (1%) imaju 5x veci rizika za pojavu prevremene ovarijalne insuficijencije (POI), u odnosu na zene sa prosecnim skorom. Znacaj i odnos kost/benefit tek ostaje da se utvrdi, kako za opstu populaciju zena tako i za one sa porodicnom anamnezom o ranoj menopauzi ili POI.
Ukoliko se pitamo koje bi bile potencijalne posledice odlaganja ANM;na osnovu epidemioloskih studija procenjeno je da bi za svaku godinu “genetskog odlaganja” ANM doslo do povecanja rizika za nastanak hormon-zavisnog karcinoma, kao sto je to endometrijalni kancer (5%) i estrogen-receptor pozitivni karcinom dojke (3,8%). Nasuprot tome, genetske varijacije koje bi odlozile ANM povecale bi gustinu kostiju, redukovale rizik od preloma, a pri tom ne bi uticale na rizik od KV bolesti, nivo lipida, telesnu masu ili Alzheimer-ovu bolest ili dugovecnost. Za zene sa rizikom za ranu menopuzu i POI najverovatnije bi benefit prevazisao rizike. Ipak, za sada se savetuje oprez u prenosenju ovih saznanja u preporuke za genetsko testiranje zena za ranu menopauzu i POI. Potrebno je sprovesti jos veci broj dobro dizajniranih studija.